Zbog očigledne investicione kratkovidosti, većina relevantnih ljudi danas se slaže da su arhitekte tranzicije i kreatori ekonomske politike u Srbiji, uglavnom, skoncentrisani na kratkoročne rezultate te da zapostavljaju perspektivu i dugoročne ciljeve. Naime, u tranzicionoj politici komponenta makroekonomskog menadžmenta dominira nad mikroekonomskim menadžmentom. Stiče se utisak da je investiciona kratkovidost u Srbiji ne samo visoka, već i da se ne radi dovoljno na njenom otklanjanju. U želji da skrene pažnju na investicije kao zaboravljeni aspekt, Savez ekonomista Srbije u saradnji sa Asocijacijom akcionarskih preduzeća Srbije organizuje Kopaonik biznis forum 2007. Koorganizator skupa je Nova Ljubljanska banka (NLB) s obzirom da je slovenačka privreda značajan spoljnotrgovinski partner i jedan od najvećih investitora u privredu Srbije.. Tema ovogodišnjeg foruma je:

„Rast institucionalnog kapaciteta i investicionih mogućnosti:
glavni izazovi za Srbiju 2007“

Slovenija i Srbija su saradnju u kulturi i ekonomiji dugo godina obavljale u okviru zajedničke države. Početak tranzicije naše države su dočekale sa različitim vizijama. Danas je Slovenija članica EU i privreda u euro zoni. Srbija očigledno nije razumela trendove razvoja i, nastojeći da sačuva bivšu zajedničku državu, izgubila je sebe. Međunarodne rejting organizacije procenjuju da je Srbija zemlja sa visokim rizikom investiranja. Slovenija ima prednost u odnosu na druge investitore da na bazi pozitivnog iskustva iz prošlosti i poznavanja mentaliteta drugačije procenjuje rizičnost ulaganja u Srbiju. Za investitore iz Slovenije, Srbija je mnogo manje rizična za ulaganja u odnosu na druge evropske investitore.

Slovenija je sa razmenom od blizu EUR 600 miliona u grupi najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Takođe u Srbiji posluje preko 400 preduzeća iz Slovenije. Investitori iz Slovenije su prisutni u realnom sektoru (hemija, prerada metala, tekstil i prehrambena industrija), finansijskom sektoru (komercijalne banke, osiguravajuće kompanije, investicione banke, penzioni fondovi, investicioni fondovi, brokerske kuće), trgovini (lanci supermarketa, faktoring kompanije i sl.) i informatici. Investitori iz Slovenije startuju biznise preuzimanjem u procesu privatizacije, novim investicijama i zajedničkim ulaganjima.

Srbija je na kraju 2006. godine dostigla 64% BDP iz pretranzicione 1989. godine. Reforme u periodu posle političkih promena 2000. godine dovele su do uspostavljanja relativne stabilnosti (političke, makroekonomske i institucionalne). Stabilnost je pretpostavka za dolazak investitora. Bez većeg priliva investicija, Srbija neće biti u stanju da završi tranziciju i otpočne dostizanje EU. Zato su rast institucionalnog kapaciteta i investicionih mogućnosti uslovi ne samo prosperiteta, već i preživljavanja.

nazad