SLOBODNA TRGOVINA I RAZVOJ

Mr Vladimir Kavarić, Ministarstvo finansija, Podgorica

REZIME:
Trgovinska politika predstavlja jedan od osnovnih elemenata razvojne politike. Osnovna dilema u koncipiranju trgovinske politike jeste koliko građani i kompanije treba da budu slobodni u razmjeni sa inostranstvom. U radu će biti prezentirane osnovne konsekvence različitih pristupa pristupa otvorene kao i prednosti slobode u ekonomskim poslovima.

Ključne riječi: slobodna trgovina, slobodan izbor, komparativne prednosti, konkurencija

KLJUČNI TRENDOVI U SVETSKOJ PRIVREDI

Nebojša Savić, FEFA – Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd

REZIME:
Svetska privreda beleži visoke stope rasta. Trendovi koji dominiraju su rekordni kako u pogledu dinamike rasta tako i u pogledu obuzdavanja inflacije. Rast je sada balansiraniji jer je zahvatio kako azijske tako i privrede eurolanda. Visoku dinamiku beleži i rast svetske trgovine. Perspektive budućih trendova su takođe povoljne. Očekuje se dalji rast svetske privrede i stabilna inflacija. Uprkos skoku cena nafte nema najava o rastu inflacionih očekivanja.

Ključne reči: rast, investicije, inflacija, stabilizacija.

GLOBALIZACIJA I RAZVOJ REGIONALNE TRGOVINE JUGOISTOČNE EVROPE

Danijel Cvjetićanin, Univerzitet “Braća Karić”, Beograd

REZIME:
U radu se razmatraju problemi tržišta i trgovine zemalja Jugoistočne Evrope (JIE), kao i pitanja prilagođavanja izvozne strukture ovih zemalja. Prvi deo rada bavi se paradoksima (ne protivurečnostima) procesa globalizacije. Drugi i treći deo bave se anlizom nivoa otvorenosti tržišta zemalja JIE i njihovim trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom (EU). U sledeća tri dela razmatraju se problemi promene izvozne i proizvodne strukture. U radu se, takođe, analiziraju ekonomske performanse i doprinosi pojedinih faktora konkurentnosti. Zaključne napomene i preporuke u poslednjem delu rada, predlažu moguće načine za poboljšanja izvoznog i opšteg ekonomskog položaja ovih zemalja.

Ključne reči: razvoj trgovine, Jugoistočna Evropa, globalizacija

SLOBODNA TRGOVINA U JUGOISTOČNOJ EVROPI (2000-2005) – RAZMENA I PRAVCI KRETANjA

Dr Ana S. Trbović, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Univerzitet Singidunum

REZIME:
Ovaj rad izučava razvoj slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi od 2000. do 2005. godine i ukazuje na pravce kretanja trgovine u regionu. Rast stope izvoza u razmatranom periodu pokazatelj je mogućnosti daljeg povećanja obima unutarregionalne trgovine. Jedinstveni sporazum o slobodnoj trgovini, u vidu revidirane CEFTA, omogućiće dalju trgovinsku integraciju Jugoistočne Evrope. Potrebno je takođe preduzeti mere kako bi se otklonile necarinske prepreke trgovini i uopšte unapredila neophodna infrastruktura za jačanje veza u regionu. Paradoksalno, proces pristupanja zemalja JIE Evropskoj uniji kratkoročno stvara prepreke trgovini, ali dugoročno vodi ka jedinstvenom tržištu.

Ključne reči: slobodna trgovina, Jugoistočna Evropa, Zapadni Balkan, necarinske prepreke trgovini, izvoz, konkurentnost

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE KAO FAKTOR KONKURENTNOSTI

Vladimir Poznanić, Ekonomski fakultet, Beograd

REZIME:
Informacione tehnologije mogu predstavljati bitan faktor konkurentnosti preduzeća i privrede, jer doprinose povećanju produktivnosti i opšte efikasnosti. U ranim fazama njihove primene verovalo se da postoji tzv. paradoks produktivnosti pošto su investicije u kompjuterski hardver i softver postajale sve obimnije, a produktivnost se nije povećavala ili je čak opadala. Međutim, početkom devedesetih godina prošlog veka, mnoga istraživanja negirala su postojanje paradoksa produktivnosti, s obzirom da je dokazana visoka korelacija između investicija u informacione tehnologije i boljih performansi preduzeća i privrede. Neke zemlje razvijale su industriju hardvera, softvera i specifičnih informatičkih usluga, a neke su samo podsticale njihovu primenu. U oba slučaja uspeh je zavisio od efektivnosti državne politike u toj oblasti i promocije informacionih tehnologija u najširem smislu.

Ključne reči: informacione tehnologije, produktivnost, konkurentnost, privredni razvoj

PREDUSLOVI USPEŠNOG JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA U DOMAĆEM OKRUŽENJU

Dr Dobrosav Milovanović, Direktor Ekonomskog instituta i docent Pravnog fakulteta u Beogradu

REZIME:
U oblasti javnih službi kod kojih je moguća konkurencija, privatizacija ili uvođenje privatnih subjekata mogu doprineti povećanju efikasnosti, ekonomičnosti, poboljšanju kvaliteta i snižavanju cena. Potpuno odsustvo državnih ili preduzeća pod njenom kontrolom, trebalo bi ispitati, naročito u fazi tranzicije u strateški važnim oblastima. Kod monopola, neophodno je razmotriti da li bi javno dobro odnosno uslugu trebalo dati u koncesiju, izvršiti inicijalnu javnu ponudu, ili kao poslednje rešenje, sprovesti privatizaciju, ali uz "zlatnu akciju" do formiranja odgovarajućeg regulatornog okvira. Koncesiji bi, u načelu, trebalo dati prednost u odnosu na privatizaciju, zbog iskustava oko zloupotrebe monopola, vođenja računa isključivo o profitu i sl. Međutim, koncesija podrazumeva ozbiljne pripreme u pogledu definisanja standarda usluge ili objekta, rizika i subjekta koji će ga snositi, cene odnosno tarife, promenjenih okolnosti i dr. Ona zahteva multidisciplinarnost, stvaranje baze podataka o stranim i domaćim iskustvima i sl. Pored toga, potrebno je kontinuirano pratiti realizaciju i preduzimati preventivne i mere za prevazilaženje mogućih problema. Konačno, posebna pažnja mora se posvetiti uspostavljanju i održavanju partnerskih odnosa javnog i privatnog sektora.

Ključne reči: javno-privatno partnerstvo (JPP), usluge i infrastruktura u javnom interesu, efikasnost, troškovna delotvornost, koncesija, „zlatna akcija“.

LIBERALIZACIJA TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Boris Bušković, Elektroprivreda Crne Gore A.D. Nikšić
Jadranka Kaluđerović, Institut za strateške studije i projekcije, Podgorica

REZIME:
Elektroenergetski sistemi u svijetu prolaze kroz dinamičan razvojni period. Tradicionalno shvatanje da je nemoguće uvesti konkurenciju na tržištu električne energije je napušteno. Proces uvođenja konkurencije je moguće implementirati u segmentima proizvodnje i snabdijevanja, dok prenos i čista distribucija dalje ostaju prirodni monopoli.
Liberalizacija tržišta električne predstavlja globalni fenomen, koji je prisutan u svim zemljama svijeta

Ključne riječi: liberalizacija, tržište, elektorenergetski sektor.

INFORMACIONO DRUŠTVO U CRNOJ GORI I EU
...iz ugla postojeceg stanja, s pogledom na buduće

Milica Daković, Institut za strateške studije i projekcije, Podgorica

REZIME:
Informacione tehnologije razvijaju se i napreduju iz dana u dan. Na drugoj strani, razvoj telekomuniacionih tržišta sve više postaje osnovni pokazatelj ekonomskog razvoja jedne zemlje. No ipak, razvoj i upotreba ICT (informaciono komunikacionih tehnologija) razlikuje se među pojedinim zemljama, što se ujedno pokazuje kroz stepen njihovog tehnološkog razvoja. Upotreba ICT zasnovana je na stepenu informacione pismenosti stanovništva, a na razvoj telekomunikacionih tržišta ukazuju ICT pokazatelji. Obzirom na brzinu kojom se ICT razvija i koristi u razvijenim ekonomijama, zemljama u razvoju nameće se zadatak kako i što efikasnije da prevaziđu nastali gep. Stoga rad na jednoj strani daje paralelan prikaz pokazatelja razvoja ICT u EU i regionu, a na drugoj pokazatelje koji na najbolji način oslikavaju sadašnje prilike u Crnoj Gori.

Ključne riječi: informaciono društvo; informaciona pismenost; telekomunikaciona tržišta; fiksna i mobilna telefonija; računari; Internet.

STRATEGIJA LOKALNOG RAZVOJA SRBIJE: PREZENTACIJA PROJEKTA

Prof. Dr Blagoje Paunović, Ekonomski fakultet, Beograd
Mr Dragan Lončar, Ekonomski fakultet, Beograd
Milutin Dobrilović, Ekonomski fakultet, Beograd

REZIME:
Pod okriljem Svetske banke i Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Republike Srbije, Naučno-istraživački centar Ekonomskog fakulteta (NICEF) iz Beograda je ušao u realizaciju projekta izrade strategije lokalnog ekonomskog razvoja za osam opština u Srbiji (Bor, Majdanpek, Kruševac, Užice, Pančevo, Kraljevo, Lazarevac i Niš). Ovaj rad ima za cilj da prikaže osnovne postulate metodologije Lista usklađenih ciljeva, koja je korišćena za definisanje strategije lokalnog razvoja, i rezultate, koji su njenom primenom dobijeni. Polazi se od teorijskog razjašnjenja osnovnih ideja vezanih za lokalni razvoj uopšte, a zatim nastavlja sa opisom same metodologije, specifičnostima primene metodologije na lokalnom nivou, a zatim se kroz konkretan primer testira aplikativni metodološki okvir. Konačno, autor ukazuje na potencijalne probleme u procesu implementacije prethodno formulisane strategije i daje osnovne karakteritike softvera koji olakšava kreiranje usklađenih lista i strategijskih mapa.

Ključne reči: lokalni razvoj, Lista usklađenih ciljeva (LUC), strategija, strategijska mapa.

ZNAČAJ BANKARSKOG SEKTORA ZA RAZVOJ REGIONALNE TRGOVINE

Nina Labović, Hypo Alpe Adria Banka AD Podgorica
Christian Toeltl, Hypo Alpe Adria Banka AD Podgorica

REZIME:
Bankarski sektor u većini zemalja ima uticaj na privredni rast i regionalnu trgovinu. Banke, svojom finansijskom podrškom, mogu dati značajan doprinos povećanju proizvodnje i spoljne trgovine. S druge strane, makroekonomska situacija i okruženje u kome banke posluju imaju veliki uticaj na investicije u ovaj sektor i njegov razvoj. Prisustvo banaka iz Euro zone u zemljama Zapadnog Balkana je od velike važnosti za dalji razvoj realnog i eksternog sektora u regionu. Pojedine banke, kao što je Hypo Alpe-Adria-Bank, koje imaju mrežu svojih filijala u Austriji, Italiji, Sloveniji, Lihtenštajnu, Njemačkoj, i u zemljama Zapadnog Balkana , svojim konceptom mrežnih i grupnih klijenata daje doprinos razvoju regionalne trgovine i saradnje.

Ključne riječi: razvoj, konkurentnost, integracija, mrežni klijent, grupni klijent