10.11.2006.

Da se podsetimo, AAPS je u trenutku osnivanja imao dva cilja:

• da zaštiti dostignuti nivo privatizacije
• da utiče na razvoj regulative koja će obezbediti završetak procesa privatizacije

Osam godina od osnivanja, jasno je da su članice AAPS-a, u najvećem stepenu, ostvarile postavljene ciljeve.

Medutim, danas se postavlja pitanje šta AAPS misli o svojoj budućnosti? AAPS i dalje obuhvata najbolja preduzeća u Srbiji. Naši članovi su direktori ovih preduzeća koji su istovremeno preduzetnici i menadžeri sa visokim stepenom evolutivne kompetentnosti. U pitanju su dinamične organizacije sa međunarodnom perspektivom i uvek ambicioznim planovima. Sklonost prema modernizmu jasno se ispoljava kroz primenu modela decentralizovane organizacije, intenzivno ulaganje u istraživanje i razvoj, posedovanje patenata, implementirane ERP softvere, korišcenje E-commerce kao kanala prodaje i sl. Pri tome, naši članovi su svesni značaja širenja ovog iskustva kako bi se kvalitet poslovnog okruženja i regulative poboljšao. Naime, naše iskustvo se može primeniti i na druge pravne forme preduzeća kao i na mala i srednja preduzeća.

Suštinu naše buduće aktivnosti čini razvoj korporativnog upravljanja u Srbiji. Sve ozbiljne studije o razvoju korporativnog upravljanja pokazuju da postoji jaka korelacija izmedu nivoa obrazovanja i informisanosti menadžera kao i njihovog uticaja na regulatore i performanse kompanija.

Informacije su gorivo a znanje je alat direktora. Međutim, postoje mišljenja da, uz roditelje i političare, samo još direktorima nisu potrebne formalne kvalifikacije i da je za njih od suštinskog značaja iskustvo ili tzv. “univerzitet života”. Definitivno, ekonomija pati ukoliko menadžeri uče na iskustvu. Naime, mi kao odgovorni ljudi ne želimo da budemo tretirani kao doktori koji uče na iskustvu pošto uvek postoji opasnost da pacijent postane jedna od doktorskih grešaka.

Faza privatizacije je završena. Pred nama je faza korporativizacije. U cilju razvoja sistematičnog pristupa razvoju korporativnog upravljanja, AAPS se priprema da osnuje Institut direktora (skraćeno ID). Slične organizacije postoje u razvijenim tržišnim privredama. Na primer, britanski ID je osnovan 1903. godine i danas ima oko 53.000 članova. U poslednje vreme pozitivno iskustvo se širi i na privrede u tranziciji.

Za nas u Srbiji osnovni ciljevi osnivanja ID su:

1. Razvoj i primena standarda za obavljanje direktorskog posla
2. Dijalog sa regulatorima
3. Praćenje trendova razvoja u korporativnom upravljanju

Pomenuti ciljevi su u svojevrsnoj interakciji.

1. Razvoj i primena standarda u obavljanju direktorskog posla. Jedan od osnovnih ciljeva ID je definisanje, prezentiranje i primena standarda za obavljanje direktorskog posla kako bi se ispoljile njihove liderske karakteristike u zoni stvaranja vrednosti za vlasnike, ostvarili socijalni ciljevi i afirmisao odgovoran odnos prema okruženju u vodenju biznisa. Standardi obezbeduju uspostavljanje zdravog balansa izmedu efikasnosti i etike.

2. Dijalog sa regulatorima. Zakon o preduzećima i Zakon o bankama predvidaju instituciju nezavisnih direktora u odborima direktora kompanija i banaka. Većina naših članova se već nalazi u toj ulozi. Medutim, pozicija nezavisnog direktora otvara niz pitanja kao što su sertifikacija, etički kodeks, informativni centar i sl. Na primer, pitanje sertifikacije je veoma bitno pitanje pošto se u razvijenom svetu poslovima direktora mogu baviti, pored nosioca diplome poslovnog upravljanja ili mastera poslovnog upravljanja (MBA) i ovlašćeni direktori. Trenutno institut ovlašćenog direktora ne postoji u Srbiji, pa bi tim poslom mogao da se bavi ID.

Regulacija je posledica prirode moderne demokratske države. Poslovni ljudi regulaciju posmatraju iz dve perpektive. Prvo, iz monetarne perspektive. Poznato je da je Centralna banka utiče na cenu novca kako bi se održali inflatorni targeti. Za direktore su monetarna i cenovna stabilnost pretpostavke pouzdanog planiranja. Drugo, zbog fiskalne politike. Fiskalna politika mora bitu u harmoniji sa monetarnom politikom kako bi se smanjio rizik “pritiska odozdo” na cene i kamatne stope. Ovo je izuzetno važno pošto se većina preduzeća finansira iz kredita. Pored troškovnog, bitan je i poreski aspekt fiskalne politike. U prosperitetnim privredama poresko opterećenje je ispod 40% bruto domaćeg proizvoda. Smanjenje poreskog opterećenja u Srbiji je bitno iz više razloga ali, pre svega, zbog rasta konkurentnosti nacionalne ekonomije. U krajnjoj liniji, svi porezi se odnose na pojedince pošto preduzeća prenose njihove efekte na zaposlene i kupce. Smanjenje poreskog opterećenja ostavlja više novca za preduzetništvo. Članovi AAPS-a imaju veliki autoritet u poslovnoj zajednici i društvu u celini tako da njihovi predlozi nailaze, uglavnom, na odobravanje i prihvatanje. Ponder predloga AAPS-a prema regulatorima je visok tako da su šanse za primenu inicijativa veće kada ih ova organizacija upućuje. Kredibilitet pruža mogućnost davanja i nekonvencionalnih inicijativa kao što su odredivanje minimalne plate, obavezno investiranje u mlade menadžere, poreski kredit za ulaganja u istraživanje i razvoj i sl.

3. Praćenje trendova razvoja u korporativnom upravljanju. Na kraju ali ne i po značaju, postojanje ID je u skladu sa osnovnim internim ciljem članova AAPS-a da imaju relevantna znanja za obavljanje svog posla. Praćenje trendova razvoja podrazumeva i razmenu iskustva sa sličnim organizacijama iz sveta.

Da bi se ispunili postavljeni ciljevi, AAPS je, preko Saveza ekonomista Srbija, ušao u pregovore sa tri medunarodne organizacije: IFC (International Finance Corporation), OSCE (Organization for Security and Cooperation in Europe) i EBRD (European Bank for Reconstruction and Development) od kojih očekujemo koncepcijsku podršku i verifikaciju naših napora.

nazad