Prva organizacija ekonomista Srbije osnovana je 1945. godine pod naslovom "Društvo ekonomista". Prvi predsednik društva bio je Stane Krašovec, kasnije profesor u Ljubljani i član Slovenske akademije, a potom Nikola Čobeljić, kasnije profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Potpredsednik je bio Laza Sokolov, a sekretar M. Novičić.
Vreme u kome je Društvo osnovano kao i društvene prilike i potrebe odredile su mu i prve zadatke-da okupi što veći broj ekonomista koji su radili na ekonomskim problemima u privredi, prosveti, državnoj upravi i administraciji, bankama i da ih tako okupljene organizovano usmeri na preko potrebnu stručnu pomoć društvu koje je nastajalo.
Prvi rezultati organizovanja ekonomista u Beogradu dali su povod inicijativi da se osnuje Društvo ekonomista Srbije. Inicijativa je prihvaćena, pa je u oktobru 1947, održana osnivacka skupština i stvorena prva organizacija ekonomista Srbije. Za predsednika je izabran Jovan Veselinov-Žarko, ugledni revolucionar, tada predsednik Planske komisije NR Srbije, za potpredsednika Radivoj Uvalic-Bata, borac španskog građanskog i našeg narodnooslobodilačkog rata, tada na dužnosti dekana Ekonomskog fakulteta, a za sekretara Miloš Macura, kasnije profesor i akademik.

U članu 3 sačuvanih Pravila Društava koji utvrđuje zadatke Društva stoji:
1. da proučava i razrađuje pojedine privredne probleme naše zemlje
2. da radi na stručnom uzdizanju svojih članova, i
3. da održava veze i saradnju sa srodnim i drugim društvima i organizacijama u zemlji i inostranstvu, a naročito u Slovenskim zemljama.

Prvu i osnivačku generaciju organizacije ekonomista Srbije činili su: Milivoj Perović, Sergej Dimitrijević, Mirko Marković, Dimitrije Mišić, Dragoslav "Bracko" Todorović, Kosta Mihailović, Gojko Grdžić, Mihajlo Vučković, Jaša Davičo, Miloš Vučković, Nikola Konstatinović, Radivoj Davidović "Kepa", Kosta Vasiljević, Sava Obradović i dr.
Neposredno po osnivanju postavljaju se i osnovni zadaci Društva, kao što su: razvoj ekonomske teorije, unapređenje privredne prakse, organizovanje diskusija i savetovanja o bitnim problemima iz oblasti privrednog razvoja i sistema, zatim unapređenje obrazovanja ekonomskih i stručnih kadrova, koji su se tek kao struka i profesija formirali i sticali određeno mesto, ugled i afirmaciju.
Do 1962. godine Društvo je jedinstveno, radi uvek u plenumu a nevelik broj članova izvan Beograda delegati su u Društvu i njegovim telima. U međuvremenu zahvaljujući sve većem broju članova organizacije i njihovog društvenog uticaja ne samo u Beogradu već i u unutrašnjosti Srbije na skupštini ekonomista u Užicu 1963. na osnovama novousvojenog Statuta Društvo menja naziv u Savez ekonomista Srbije.
Savez ekonomista Srbije je od početka svoje aktivnosti bio svestan svoje društvene odgovornosti i nužnosti razvijanja svojih potencijalnih snaga u cilju aktivnog učešća u realizaciji društvenih ciljeva našeg razvoja. Otuda se u aktivnosti Saveza ekonomista Srbije i njegovih društava kao osnovnih ćelija odražavaju akcije, napori i zadaci naše društvene zajednice u oblasti privrednog sistema i ekonomske politike.

(delovi teksta su preuzeti iz referata Božidara Pejića, tadašnjeg predsednika Predsedništva SES-a, sa svečane sednice Skupštine održane 19.10.1987. godine u Beogradu povodom obeležavanja 40 godina rada)