Dragi prijatelji, dobroveče.
U ime Saveza ekonomista Srbije, želim da Vam iskreno
zahvalim što ste preusmerili vaše obaveze i uveličali našu svečanost.
Moderno
društvo čine vizionari, talentovani praktičari i organizacije.
SES je jedna od preko 2,500 nevladinih organizacija u Srbiji.
To je skoro kao u SAD u kojima postoji oko 3,000 nevladinih organizacija.
SES nije lobistička grupa vec koncept koji promoviše
efikasnu privredu. Naša misija je povecanje blagostanja naroda.
Iako je u modernom svetu sve povezano, duboko smo
svesni činjenice da se nalazimo u Srbiji. To, drugim rečima, znaci
da smo evropski narod sa slovenskim korenima.
Činjenica da smo evropski narod utiče na težnju
za primenom dostignuća moderne civilizacije sa obe strane Atlantika.
Činjenica da smo slovenski narod, iz naših antropoloških korena
je izvela osobine kao što su emotivnost, posesivnost i pripadanje
i saosećanje.
Naša organizacija mora biti proevropski orijentisana
i ne sme biti antisrpska. I mi, kao uostalom svi dobri ekonomisti,
moramo racunati sa neto efekatom preduzetih odluka za pretpostavljene
rizike.
U poslednjem periodu političke i ekonomske tranzicije
mi smo se ponašali kao infrastruktura vladi na delikatnom putu
sprovođenja ekonomskih reformi. Pošto sebe ne smatramo alternativom
vec fundamentom društva, ponašamo se konstruktivno. Većina nevladinih
organizacija u Srbiji govori dominantno o negativnim aspektima
tranzicije bez jasne vizije rešenja. Neke od njih u ostvarenju
ovakve orijentacije idu predaleko, ponižavajući nacionalno bice
i čineći svoju aktivnost kontraproduktivnom.
Mi radimo tiho ali duboko skoncentrisani na suštinske
probleme ekonomske tranzicije. Za to su potrebni: jasna vizija,
kredibilno članstvo i efikasna organizacija. Moje najdublje uverenje
je da naša organizacija ima sva tri prethodno pomenuta elementa.
Afirmacija tržišne privrede i njenih mehanizama
u Srbiji kao zemlji sa kašnjenjem u tranziciji nije jednostavna
stvar, posebno ukoliko se zna da geopoliticka tranzicija u Srbiji
i posle 17 godina još nije završena.
Sa padom zida u Berlinu upravo ovih novembarskih
dana 1989. godine, tadašnje političko rukovodstvo Srbije nije
razumelo trendove razvoja u svetu. U prošloj deceniji, boreci
se za Jugoslaviju, Srbija je izgubila sebe. Geopolitički šok nastao
raspadom SFRJ, bitno je uticao na ekonomiju. Posledice te razorne
destrukcije i danas se osećaju. Pokazalo se da i u ekonomiji važi
zakon gravitacije (naime, „visina se lako gubi, a teško vraća”).
Srbija se u ovom trenutku nalazi na oko 70% GDP
iz pretranzicione 1989. godine, uprkos značajnim stopama rasta
u prethodnim godinama. Stopa inflacije preti da pređe u dvocifrenu,
troškovi održavanja makroekonomske stabilnosti isključivo monetarnim
merama su ogromni, ekonomija u nekim segmentima deluje raštimovano
(kurs domaće valute apresira uprkos rastu uvoza i spoljnjeg duga,
na primer), a nezaposlenost je na granici socijalne izdrživosti.
Ekonomska očekivanja su predominatno uslovljena transferima umesto
stvaranjem vrednosti. Rečju, ekonomski sistem nije održiv pošto
Srbija i dalje troši više nego što proizvodi konstantno pogoršavajući
perspektivu budućih generacija.
Suprotno Srbiji, druge privrede Istočne i Centralne
Evrope su završile tranziciju i otpočele proces dostizanja razvijenih
tržišnih privreda. Ove privrede su savladale efekat tranzicionog
šoka (pad proizvodnje i rast inflatornog pritiska) karakterističnog
za prvu fazu tranzicije i danas su integrisane ili na putu integracije
u Evropsku Uniju.
Suštinu dostizanja čini rast produktivnosti rada.
To je izvodljiv cilj. Na primer, u privredama u tranziciji u poslednjih
desetak godina produktivnost rada je rasla brže za oko 30% u odnosu
na zapadnoevropske privrede.
Dobro vođena tranzicija zapocinje privatizacijom
i prestrukturiranjem kao i stabilizacionom makro-ekonomskom politokom.
Privatizacija završena a stabilizaciona politika predstavlja trajno
opredeljenje. Sa određenim pomakom počele su institucionalne reforme
koje su pri kraju. Još veći pomak u vremenu ima reindustrializacija
koja je u toku.
Danas možemo reci da je za najveći broj privreda
iz Istočne i Centralne Evrope tranzicija završena pošto su u periodu
1998-2005 prevazišle pretranzicioni nivo GDP i počeli dostizanje
razvijenih evropskih privreda.
U čemu je Srbija spečificna? Pre svega, u dominaciji
geopolitike nad ekonomijom. Privatizacija u Srbiji je počela u
isto vreme kad i u drugim privredama u tranziciji ali još nije
završena. Stabilizaciona politika je počela tek posle demokratskih
promena 2000 godine. Institucionalne promene su počele u isto
vreme kao i kod drugih privreda u tranziciji ali sa znatno sporijim
ritmom promena. Reindustrijalizacija kasni zbog slabog ritma investiranja.
Politički inspirisano uslovljavanje utiče na niz
patoloških pojava u ekonomiji kao što su: brokerski mentalitet
i investiciona kratkovidost tranzicionih kapitalista, nizak stepen
ekonomskih sloboda, niska konkurentnost, kontraindikovane mere
makroekonomske politike, špekulativni baloni na finansijskom tržištu
i sl. Sa druge strane, spoljni pritisci usmeravaju ljude prema
iracionalnim stvarima u guraju ih u nacionalizam.
Da bi ispunio svoju misiju u prethodno opisanom kontekstu, Savez
ekonomista Srbije će nastojati da u narednom periodu usmeri svoju
pažnju na dve stvari. Prvo, razvoj delotvornog i etičkog korporativnog
i javnog upravljanja. Drugo, razvoj konkurentnosti.
Smatramo da su ova pitanja bitna za završetak tranzicije
a nisu u radaru Vlade. Ekonomisti Srbije će nastojati da ohrabre
Vladu da izabere ova pitanja. Odsustvo bavljenja ovim pitanjima
u sadašnjosti sigurno ce naručiti poziciju ekonomije Srbije u
budućnosti. Da bi ostvarili prvi cilj, učestvovali smo u osnivanju
Udruženja korporativnih direktora Srbije dok je pod krovom Saveza
ekonomista formiran Institut direktora. Drugi cilj zahteva formiranje
centra za konkurentnost i intenzivniju saradnju sa domaćim i međunarodnim
organizacijama koje se bave ovim pitanjima. Smatramo da su ovo
suštinska pitanja za privatizaciju i/ili prestrukturiranje javnog
sektora koja sledi.
Naše buduće aktivnosti biće vođene ovim ciljevima
držađi se nacela P. Samuelsona da:
“Čak i kad država donosi loše zakone, privreda može
biti uspecna ukoliko ima dobre ekonomiste”.
Sa dostojanstvom i optimizmom gledamo na budućnost.
Noge su čvrsto na zemlji a oči uprte prema zvezdama.
Hvala za vašu pažnju
nazad
